...Previse je gadosti oko nas i pristojan gradanin ih sve teze podnosi. One mu stvaraju cir na zelucu, unistavaju srce i zivce. Kao i vas, i mene pesimizam cini tuznim i depresivnim. Medutim, nije moje da budem optimist po sluzbenoj duznosti. Pogotovo sto za optimizam ne postoji ni jedan jedini stvarni razlog.

Isticu posljednji dani 2009. godine i svako od nas, na neki nacin, svodi svoju licnu godisnju bilancu. Voditi drzavu, u sustini je isto sto i voditi jedno golemo i slozeno knjigovodstvo, brinuci da krajnji rezultat bude pozitivan. Politicari koji upravljaju ovom drzavom radili su svoj posao veoma lose. Oni su prokockali i ovu i prethodne godine, kao sto kockar prokocka imanje. A onda na red dolazi kuca u kojoj zivi. Uprkos tome, politicari ce, po obicaju, ispiti casu sampanjca i grliti se na novogodisnjem prijemu, a gradanima uputiti novogodisnje cestitke. Prilicno licemjerno, jer upravo su oni ucinili sve da nam zagorcaju zivot.

Sve stavke ovogodisnjeg drzavnog knjigovotstva su negativne - politicke, ekonomske, socijalne, kulturne. Ustavne promjene su propala stvar, jer srpski, hrvatski i bosnjacki lideri nisu u stanju da se sloze ni oko cega. Na svakog nezaposlenog dolazi, otprilike, samo po jedan zaposleni. Prema jednoj teoriji, drzava u kojoj je nezadovoljno samo deset posto stanovnika, nije stabilna drzava. A u Bosni je procenat nezadovoljnih gradana visestruko veci od spomenutog. Oni zive na ivici siromastva, zabrinuti za buducnost svoje djece. Gladan covjek misli iz stomaka, a tamo gdje vlada glad, demokratija je  sporedna stvar. Za generaciju danasnjih 30-godisnjaka Evropska unija je vec izgubljeni san. Nedavno su nam i sluzbenici NATO-a pred nosom zatvorili svoj salter. Treba li uopste pominjati sta je prije 20 godina Bosna i Hercegovina bila za jednu Albaniju? A danas smo, zajedno s Albanijom, jedina zemlja u Evropi cijim gradanima nisu ukinute vize.

Medunarodna zajednica je smatrala da je Bosnu i Hercegovinu spasila Dejtonskim sporazumom, a sve ostalo je, manje-vise, prepustila na milost i nemilost domacih nacionalista. Medutim, drzavu ne cine samo teritorija i narod. Drzavu cini funkcionalan pravni sistem, vladavina zakona pred kojim su gradani, svi do jednoga, potpuno ravnopravni. Bosna i Hercegovina je, dakle, trebala biti drzava u kojoj ce ratni zlocinci biti nemilosrdno progonjeni i sudeni, u kojoj ce ratnim profiterima biti oduzet njihov ratni plijen, u kojoj lokalne siledzije nece nekaznjeno premlacivati ljude iznudujuci im novac, automobile, cak i kuce. Drzava u kojoj jedan Milorad Dodik nece moci prijetiti cistom besmislicom - referendumom o otcjepljenju Republike Srpske.

Umjesto toga, vladajuce nacionalisticke oligarhije stvorile su drzavu lopovluka, korupcije i organizovanog kriminala, drzavu bezakonja i nasilja nad ljudima, drzavu ciji Parlament i Vijece ministara rade protiv nje same i protiv interesa vlastitih gradana. U tome im je pomogla metiljava opozicija i razjedinjena medunarodna zajednica. Medutim, za nasu kolektivnu propast najvecu odgovornost snose domaci lideri. O Valentinu Inzku se ovih dana govori i pise svasta. O njemu mozemo misliti sta god hocemo, ali on je bio duboko u pravu kad je, obracajuci se grupi nezadovoljnih gradana, rekao: "Pa i vi imate bonske ovlasti, cak mnogo vece nego ja, jer na izborima mozete smijeniti cijelu vladajucu garnituru."

Nemojte, dakle, reci kako ste vi u cijeloj ovoj prici nevini i nemocni. Niste ni nevini ni nemocni. Stvar je u tome sto tolike godine mazohisticki glasate za one koji su nas doveli na rub provalije. Pa ipak, sretna Nova 2010!