Manjak drveta je ugrozio "Natron"!

Na­kon do­ka­pi­ta­li­za­ci­je i ulo­že­nih 46 mi­li­ona eura, fir­ma "Na­tron-Hayat" iz Ma­gla­ja, ko­ja se ba­vi proi­zvo­dnjom ce­lu­lo­ze, pa­pi­ra, pa­pir­nih proi­zvo­da i proi­zvo­da od drve­ta, ima­la je ve­oma us­pje­šno po­slo­va­nje u po­slje­dnja tri mje­se­ca i na tre­cem je mjes­tu u FBiH po re­ali­za­ci­ji proi­zvo­dnje i pro­da­ji proi­zvo­da, odmah iza "Ar­ce­rol Mi­ta­la" i "Alu­mi­ni­ju­ma". Fir­ma je ima­la pro­ble­ma u po­slo­va­nju i tur­ski vla­snik 90 pos­to ka­pi­ta­la odlu­cio je ulo­ži­ti do­da­tnih 46 mi­li­ona eura za nje­nu fi­nan­sij­sku kon­so­li­da­ci­ju. Do­ka­pi­ta­li­ta­ci­ja je zvar­še­na i tur­ski pra­tner je pos­tao vla­snik 98 pos­to ka­pi­ta­la. Ma­glaj­ski "Na­tron" os­tao je vla­snik dva pos­to ka­pi­ta­la, s tim da su se Tur­ci oba­ve­za­li da ce za ovih dva pos­to pla­ti­ti dva mi­li­ona eura ka­da do­de vri­je­me za to. "Na­tron-Hayat" u po­slje­dnje vri­je­me ja­ko do­bro ra­di, izmi­ri­li su dio oba­ve­za ko­je su ima­li pre­ma osni­va­cu ko­ji je vra­cao nji­ho­ve kre­di­te, po­zaj­mlji­vao im no­vac za pla­ce, a do­bar dio nov­cca is­ko­ri­šten je za na­bav­ku re­pro­ma­te­ri­ja­la i fi­nan­si­ra­nje proi­zvo­dnje. Po in­for­ma­ci­ja­ma ko­ji­ma ra­spo­la­že pre­mi­jer Ze­ni­cko-do­boj­skog kan­to­na Mi­ra­lem Ga­li­ja­še­vic, "Na­tron-Hayat" je "u do­broj kon­di­ci­ji". - Fir­ma ra­di u za­do­vo­lja­va­ju­cem ka­pa­ci­te­tu, ulo­ži­li su vi­še od 200 mi­li­ona KM i spre­mni su i da­lje ula­ga­ti. Me­du­tim, obje­kti­vno se stva­ra pro­blem si­ro­vi­ne - ka­že Ga­li­ja­še­vic za "San". Pri­li­kom for­mi­ra­nja "Na­tron-Hayata", svi bh. ni­voi vlas­ti obe­ca­li su par­tne­ri­ma iz Tur­ske da ce po­mo­ci u snab­di­je­va­nju si­ro­vi­na­ma, ali ni­je se mo­gla pri­hva­ti­ti fik­sna ci­je­na. A po­što šu­ma­ma Fe­de­ra­ci­je gaz­du­je 10 šum­skih dru­šta­va u 10 kan­to­na, ja­vio se pro­blem da ra­zli­ci­ta druš­tva ima­ju ra­zli­ci­te pris­tu­pe. - Mi kao do­ma­ci kan­ton pu­nu ko­li­ci­nu te­hni­ckog ce­lu­lo­znog drve­ta da­je­mo is­klju­ci­vo "Na­tro­nu" i to po ci­je­ni ni­žoj od svih os­ta­lih. Bi­lo je ne­ko­li­ko sas­ta­na­ka na ko­ji­ma smo se ubje­di­va­li i os­ta­le kan­to­ne da tre­ba­ju fa­vo­ri­zo­va­ti do­ma­cu proi­zvo­dnju i do­ma­ceg proi­zvo­da­ca, me­du­tim, "Na­tron" je mo­rao bi­la­te­ral­no skla­pa­ti ugo­vo­re sa sva­kim od tih šum­skih pre­du­ze­ca - ka­že Ga­li­ja­še­vic. Ovoj fir­mi tre­nu­tno ne­dos­ta­je drve­ta i za­li­he su sve­de­ne na naj­vi­še tri da­na. Ga­li­ja­še­vic ka­že da "Na­tron-Hayat" ne mo­že po­dni­je­ti ta­ko ni­zak ni­vo za­li­ha te da sku­pe za­li­he ugro­ža­va­ju ci­tav pro­je­kat. I. T. Raz­vlas­ti­ti kan­to­ne Mi­ra­lem Ga­li­ja­še­vic upo­zo­ra­va da odlu­ku o do­dje­li in­dus­trij­skog drve­ta do­no­si sva­ko šum­sko pri­vre­dno druš­tvo, odno­sno kan­to­nal­na vla­da i da se tu po­ka­zu­je pro­blem ras­cjep­ka­nos­ti na­dle­žnos­ti uprav­lja­nja šu­ma­ma. - Šu­me su vla­sniš­tvo Fe­de­ra­ci­je i ja li­cno mi­slim da ih tre­ba vra­ti­ti na ni­vo Fe­de­ra­ci­je, raz­vlas­ti­ti kan­to­ne i sa je­dnog mjes­ta uprav­lja­ti šu­ma­ma. To bi bi­lo mno­go ra­ci­onal­ni­je - ka­že Ga­li­ja­še­vic.